U poslednje vreme je krenula frka oko toga kako kvalitetno obučiti velike jezičke modele. Na netu je sve više AI sadržaja i preti opasnost da se pomenuti zavrte u petlju i krenu da uče sami od sebe. Na svojim sadržajima.
Za obuku velikih jezičkih modela nije dovoljno samo to da je tekst napisao čovek. On mora biti kvalitetan, raznovrstan i pouzdan. Upravo zato su štampane knjige postale jedan od najvrednijih izvora kvalitetnih sadržaja.
Kad smo kod kvalitetnih, raznovrsnih i pouzdanih tekstova koje je napisao čovek, a koji prolaze kroz uređivanje, lekturu i korekturu, i obuhvataju različite oblasti, na pamet mi padaju univerzitetski udžbenici. Oni bi trebalo da zadovoljavaju sve navedene kriterijume.
A onda se setih svog profesora Slavoljuba Marjanovića Caje čiji su udžbenik generacije studenata ETF-a čekale ko ozebo sunce, jer su mu predavanja bila teška za praćenje, a pojedina izvođenja dokaza imala poneku grešku. Čovek je bio genije za elektroniku, ali mu prenošenje znanja baš i nije išlo od ruke. I onda je stigla njegova knjiga. Izvor svih potrebnih znanja. U kojoj su pojedina izvođenja dokaza imala poneku grešku. 🙄
