Postoji jedna nezgodna stvar sa stranicama “O meni”.
Ako ih napišete kako treba, ispadne da se hvalite. Ako ih napišete skromno, ljudi pomisle da niste ni radili ništa pametno. Pa hajd sad nađi zlatnu sredinu… Da probam.
Po diplomi sam diplomirani inženjer telekomunikacija, ali sam se time najmanje bavio.
A čime se zapravo bavim?
Teško je to objasniti jednom rečju.
Marketing? Da.
Internet? I to.
Predavanja? Naravno.
Pisanje? Svakako.
Ilustracija? Još uvek.
Veštačka inteligencija? Sve više.
Ali nijedna od tih reči ne opisuje ono što zaista radim.
U stvari, ja se trudim da razumem kako nešto funkcioniše i onda pokušam da to objasnim drugima. Na različite načine. Kombinovano.
Kad držim predavanje, ja rečima crtam slike.
Kad crtam, olovkom pričam priču.
Kad pišem, trudim se da čitalac vidi ono što ja vidim.
A posebno volim da celu jednu priču smestim u nekoliko reči. Jedan takav pokušaj je ispao najbolji slogan 2012. godine.
Sve je to komunikacija. Samo su alati različiti.
I tako sam, već više od 30 godina, izvođač marketinških radova. U komunikaciji sa tržištem, sa medijima i sa ljudima.
Pre mnogo godina počeo sam da pišem ovaj blog.
Nervirala me je jedna pojava. Magla oko marketinga.
Imao sam utisak da se previše ljudi trudi da obične stvari objasni što komplikovanije. Da se jednostavna ideja ne računa ako uz nju ne idu tri engleske skraćenice, nekoliko modernih izraza i bar jedan dijagram koji niko ne razume.
Meni je to oduvek smetalo. Ne zato što mislim da je marketing jednostavan, nego zato što mislim da je dovoljno zanimljiv i bez „specijalnih efekata“.
Kasnije sam uvideo da marketing uopšte nije poseban slučaj. Kad god bi neka oblast postala aktuelna, vrlo brzo bi bila obavijena maglom. Brending je bio pun mitova. SEO je zvučao kao tajno društvo… Magla se širila.
Hteo sam da rasteram tu maglu.
Ne mislim da su složene stvari jednostavne, ali verujem da mogu da se objasne na jednostavan način. To nije isto. I da ljudi mnogo lakše razumeju sve te složene stvari kada prestanemo da ih objašnjavamo jezikom koji niko normalan ne koristi.
To se odnosi i na veštačku inteligenciju. Kad se pojavila, jedni su je videli kao univerzalnog spasitelja, drugi kao rušitelja, treći nisu znali šta da misle… I odmah su se pojavili silni gurui koji su, potpuno neopterećeni potrebnim znanjem, znali sve o njoj. Opet magle u izobilju. Stoga sam počeo da pišem i o njoj.
Oblasti su se menjale, ali je posao ostao isti.
Razumeti. Pa objasniti.
Poslednju decenijuikusur bavio sam se proizvodima koji nemaju ni veličinu, ni oblik, ni boju, ni miris, ni ukus, ni težinu… koji su potpuno nevidljivi, a ipak ih svakodnevno koristimo. Organizovao sam neke velike konferencije, i držao predavanja kako velikim kompanijama, tako i malim firmama, preduzetnicima, studentima – ljudima koji su želeli da razumeju stvari.
Često se misli da je najveća nagrada aplauz. Lepo je, ne kažem, ali meni je mnogo draži onaj trenutak kada neko, usred predavanja, podigne obrve i klimne glavom. Prosto vidim da mu se „upalila lampica“. Desio se onaj “Aha!” momenat. Zbog tog trenutka volim predavanja.
Godinama (u stvari, decenijama) imao sam zadovoljstvo da crtam za Svet kompjutera. Pre toga i za Politikin Zabavnik, Mikijev Zabavnik i još neke. Neko mi je jednom rekao da pola njih Svet kompjutera kupuje zbog tekstova, a pola zbog crteža. Ne znam da li je to tačno, ali lepo zvuči, pa ne bih da mi činjenice pokvare dobru priču.
Pošto mi je crtanje išlo od ruke, davne ‘95, kad je Mobtel raspisao konkurs, svoj sam CV nacrtao kao strip. Koliko znam, jedini takav. I bio primljen. 🙂
A ako ste sve ovo pročitali samo da biste saznali ko sam – bojim se da ćete ipak morati da pročitate još poneki tekst na ovom blogu. Tamo sam mnogo više ja nego ovde. 🙂