Mnogo se u zadnje vreme polemiše o marketingu i brendingu – ko je tu šta, ko je iznad koga, a ko u okviru koga. Ko je, u svemu tome, kokoška, a ko jaje…
Da li marketing ima smisla bez brendinga? Definitivno – ima. Promoviše se uspešno mnogo proizvoda i usluga, a daleko od toga da su sve brendovi.
Da li brending može bez marketinga? Paa… teško. Brend je teško izgraditi ako niko nije čuo za njega.
Da li je marketing dovoljan za izgradnju brenda? Definitivno – nije. Može marketing da priča šta hoće, ali ako proizvod/usluga/kompanija ne ispunjava obećanje dato marketingom, ništa od brendiranja. Brend zavisi od svake tačke dodira sa kupcem, a marketing nema uticaja na većinu njih.
Brend nastaje u sudaru dve stvari:
👉 Onoga što obeća (marketinška komunikacija)
👉 Onoga što stvarno isporuči (kroz sve tačke dodira sa kupcem)
Posledica toga je priča – ona koju drugi pričaju o njemu. Nije pod njegovom kontrolom, ali može (i treba) da bude pod njegovim uticajem.
I to je suština brenda. Percepcija.
Pojednostavljeni brending proces ide ovako nekako:
- Marketinška komunikacija oblikuje percepciju
- Percepcija utiče na reputaciju
- Reputacija gradi brend
- Brend se potvrđuje kroz sve tačke dodira sa kupcem
Tako formiran brend onda utiče i na buduću komunikaciju (šta sme da obeća) i na poslovne odluke (šta mora da isporuči). Krug se zatvara.
Da li brendu treba, u svemu tome, i neka vizuelna identifikacija – to je već neka druga priča… 🙂