AI sam koristio da napišem ovu objavu o tome kako ne treba koristiti AI. Ironično? Da. Jer AI ume vrlo lepo da objasni i svoje vrline i svoje mane.
I evo, otprilike, njegovog objašnjenja: AI nije čarobni štapić. Nije ni Terminatorova prethodnica. Najviše liči na kolegu koji uvek ima odgovor – čak i kad ga nema. I tu negde počinje problem.
Šta se zapravo dešava kad koristiš ovakve alate? Dobijaš odgovor koji zvuči pametno, izgleda profesionalno i stiže za 4 sekunde. I to je trenutak kada većina ljudi smatra da je gotovo. Ali nije gotovo. Ne zato što je AI loš, nego zato što je previše dobar u onome što radi – davanju odgovora. Po svaku cenu.
Odgovor je brz.
Ubedljiv.
Lepo strukturiran.
I ponekad potpuno pogrešan.
Upravo zato je kritičko razmišljanje danas važnije nego ikad.
AI možeš da koristiš kao asistenta – i to je dobitak. Ili kao prečicu – i tu stižeš na klizav teren.
Najveću vrednost AI donosi kada ubrzava tvoje razmišljanje. Ne kada ga zamenjuje. AI ti može pomoći da stigneš brže do cilja, ali korišćenje prečice je ozbiljan problem, jer preskačeš baš onaj deo puta koji objašnjava kako si stigao na cilj.
Kako prečica izgleda u praksi?
Neko te pita: “Zašto je ovo dobro rešenje?” Ako ponoviš ono što je AI rekao, bez razumevanja – na prečici si. Ako objasniš svojim rečima, eventualno uz primer – koristio si alat kako treba. Jer AI je radio za tebe, ne umesto tebe.
Razliku između te dve situacije ne čini alat. Razliku činiš ti.
Osnovno pitanje je: Da li koristiš AI da razmišljaš brže – ili da ne razmišljaš uopšte? 😉