“Brend više nije imenica, već glagol” reče nedavno Lazar Džamić.
I zaista, brend je nekad bio ono što kompanija priča o njemu. Ona bi svoj opis smestila u imenicu, imenicu u slogan, a slogan u medije. I potrošači bi ga po toj imenici prepoznavali.
Ali, nova vremena su donela i neke nove principe – sada vlasnici brendova više nisu kompanije, već potrošači. Brend više nije ono što kompanija kaže, već ono kako ga potrošači vide. I opisuju. A potrošači ne gledaju u slogan, oni gledaju u brend, u ono što on radi, kako se ponaša, kako komunicira… I offline i online. I u “analognom svetu”, i na društvenim mrežama. I pričaju o njemu. Na osnovu svog iskustva koje su stekli u dodiru sa njim, ali i na osnovu iskustva drugih. I tako kreiraju brend. A brend? On mora da pazi šta radi. 😉
Istinu pričaš, brand je postao glagol i što je najbolje brand sve više i više radi 😉
Ne bi on, al’ ga muka naterala… 😉
Kako je brand postao glagol umjesto imenice, zanimljivo! Pa mislim da se i brand tokom vremena morao prilagoditi tržišnoj utakmici, pa je onako tvrdoglavo rekao, idem ja na poso, te namjesto imenice postao glagol 🙂
Interesantan članak!
Dobar tekst…
…Još samo kad bi ga pročitali oni koji uspješnost brenda mjere količinom broja “emitovanja” reklamne poruke… 🙂
Pa… prvo treba definisati šta brend čini uspešnim, pa kako se meri njegova uspešnost, pa je onda – izmeriti. 😉
rusi su pocetkom osamdesetih proslog veka imali zargonski izraz “adidasno” za ono sto bi zemunci i crnogorci danas rekli “vrh vrhova”.
dakle glagol.
😀