Naše lice je platno po kome život crta svoje linije. Svaka bora je jedan trag života…
Neke iscrtava osmeh. One sitne, vesele, oko očiju… Moja lepša, nežnija i mnogo bolja polovina stalno želi da ih sakrije, valjda zato što ih prvo vidi kad se pogleda u ogledalo, 😉 a ja joj uvek kažem “Ma neka ih, baš su lepe”, jer znam kako su nastale. 😀
Neke druge bore iscrtavaju brige. Kad se crni oblaci života nadviju, čovek, zagledan u te oblake, skupi obrve, namršti se… Tako nastaju vertikalne linije, one na čelu. Njih nema mnogo, ali su ponekad vrlo duboke. Nekad su pliće. U zavisnosti od vremenskih prilika života.
Ima i onih koje iscrtava nezadovoljstvo. Kad se vilice stisnu i usne iskrive u besnu grimasu, nastaju najružnije bore – one oko usta. Njih imaju ljudi koji se ljute na sve one koji “imaju više sreće od njih” i na sve one koji ih “ne vole”. Njih imaju ljudi koji se pre podne ljute na pola sveta, a popodne na drugu polovinu. Njih imaju ljudi koji se, u stvari, ljute na život. Oni zaboravljaju da život nije fer, da je uvek više oblaka nego sunčevih zraka… Da “dobra mesta” nisu nikom zagarantovana i da se svako bori za svoje mesto pod suncem. Njih imaju ljudi koji su posmatrači u utakmici života…
I tako, kad prođu godine i sretnete nekog starog poznanika, zastanete i srdačno se pozdravite s njim… a onda se prisetite onog davnog lika i zapitate se “Šta mu se desilo?”…
Desio mu se život. Kao i svima nama. Samo što ga ljudi različito podnose… 😉
Pingback: Tweets that mention Trag života | Pedya Milicevic's Blog -- Topsy.com
Tezak je real, ali je i prelep. Kada nam se desi, cesto ne umemo da ga zivimo, a zadnjih godina ga prezivljavamo.
Zato sam ja optimista koji svakoga dana pronadje nesto prelepo da uziva u zivotu, a za sta mi nije potrebno bog zna sta…
A kda sretnem nekoga posle duzeg vremena, zelim da cujem samo ono lepo sto mu se desilo..to je to ! Malo sebicno… 🙂
Nismo se, na žalost, još upoznali, pa mogu samo da nagađam, ali cenim da imaš one sitne bore oko očiju…? 😉
Divno rečeno! Dodao bih da bez posmatrača nema ni dobre utakmice. Da li postoji neko ko voli da igra pred praznim tribinama? 😉
Da, bas je tako. Ja licno imam jednu manu – ne vjerujem puno ljudima koji sa puno godina imaju lice bez bora. Cesto za takve imam obicaj reci da su bezosjecajni jer im se nista nije ocrtalo na licu. Iz nekoliko iskustava (poslovnih) sa takvima ovo moje “pravilo” se pokazalo tacnim. I da, sve ovo ne vazi ako se koristi botoks 🙂
Pre bih rekao da je to vrlina nego mana. 😉 A ima logike – kako da “čitaš” ljude, kad im na licu ništa “ne piše”…? 😀
Neki ljudi jednostavno deluju mladoliko: dobra genetika + bezbrižan život. 🙂
Već citirah na FB neke mudre ljude koji kažu “Nije bitno ŠTA ti se desi, već KAKO na to reaguješ”. Bezbrižan život se “dešava” onima koji tako “reaguju na život”. 😉
Pingback: BlogOpen – SocialOpen 2010 » Blog Archive » Napravljen širi izbor tekstova za Blogopediju
Pingback: Mala informacija 3 | Charolija
Pingback: Blogopedija 2010 | Bedno piskaralo
Pingback: Blogopedija 2010/ Poljubi kišu « Crnaperla's Blog
Pingback: Kako sam dočekala limun - Moj svet muzike
Pingback: Krčkanje [blog, Blogopedija, blogopen i ostale najave] « Paramparčad
Pingback: BlogOpen 2010, drugari i sve nešto lepo… / plagosus / blog