Feed on
Posts
Comments

SvećaPlamen je dugo, dugo snažan. I uspravan.

Ponekad zatreperi, nekad i povije, pa se opet uspravi. I sveća nastavi da gori.

A onda, pred sam kraj, kad sveće skoro da više i nema, plamen počinje da drhti, kao da se otima… kao da ga nešto odvlači, a on se ne da… kao da se poslednjom snagom hvata za tu, skoro već nepostojeću sveću… kao da ne želi da se odvoji od nje… Da li ste primetili?

I onda se plamen pretvori u dim. I nestane. I sveća se ugasi.
 

5 Komentara

  1. …a onda, trenutak pre nego što se sveća ugasi – poslednji foton krene na svoj put bez kraja. Za nekoliko sekundi odbije se nekoliko puta o zidove prostorije, izleti kroz poluspuštene roletne, i proleti pored Meseca. U sledećih par minuta napusti Sunčev sistem, i sjuri se u beskrajnu dubinu kosmosa.

    Nešto kasnije rikošetiraće kraj neke crne rupe, proleteće skoro kroz jednu zvezdu, sabraće se sa praskom jedne super-nove, i nastaviće tako da putuje kroz najlepše galaksije, kosmičke oblake, i magline…

    Zauvek.

    • Pedya says:

      Da, imaš pravo. Lepše je razmišljati na taj način. Ne nestaje, već odlazi negde daleko da zauvek putuje kroz “najlepše galaksije, kosmičke oblake, i magline…” Oslobođen.

      Hvala, prijatelju.

  2. ivan says:

    …i ostanu oni koji isprate trag svetlosti i nastave da pričaju o njemu kako ne bi bio zaboravljen

  3. Prmećeno. Primetim uvek kad se neko “odvaja”, kad postane sena, kad “dođe po njega” nigdina i beskonačnost.
    Žao mi je što smo ograničeni biološkim trajanjem, trebalo je evoluirati brže, jače, RANIJE.

  4. Vladimir says:

    … plamen uvek treba posmatrati u svežnju sveća, plamen se prenosi sa sveće na sveću, na tom putu gori jače, lepše, svetlije. Sveća ima svoj ciklus ali plamen traje u srcima čak i večno.

    Plamen je taj koji jednoj sveći život produžava i daje joj kvalitet koji traje kroz druge sveće.

Leave a Reply