Meni je ta varijanta (“prevrtanje ćurka naopako”, prilagođavanje priče onako kako odgovara govorniku) do te mere neshvatljiva, da izbegavam ceo spisak kolega zbog toga. Jedan mali primer iz moje struke: ima vrlo malo stomatologa koji napuštanjem doma zdravlja nisu odneli kući pola ordinacije (penzija ili samoinicijativan odlazak uz uzimanje otkupnine).
Pazite, ja govorim o delovima opreme koji koštaju i polovni po 800-1.000 eur komad, o materijalu gde jedna napunjena kutija za cipele može da košta 5.000 eur… Lepo spakuju i ponesu. To je tako Bog zna otkad.

I sad, šta: kad pričate s njima, to zvuči ovako:
1. zgražaju se nad onima koji uzimaju mito (sada Borojević, recimo), jer su oni “čestito odradili svoj staž” itd.
2. kad dođu meni da preprodaju taj materijal – pa im kažem da su lopovi i kako neću da kupim kradenu robu, onda tvrde kako su “imali pravo da uzmu” i “kako su to oni zaradili” (!).
Ako kažem da je oprema i materijal iz njihove ordinacije plaćen davanjima svih nas, tako da jednako pravo na odnošenje turbine od 1.200 eur imam i ja, i Pedya, i Mahlat, sasvim isto kao i oni, onda me belo gledaju…
3. odreda kažu da “to svi rade”, a (čestiti) posmatrači sa strane kažu da ispadne “blesav” onaj koji ode a ništa ne ponese. Ima mnogo i takvih, da ne grešim dušu…

Zajednički imenitelj od kojeg se meni podiže kosa na glavi je opšte, višedecenijsko mišljenje takvih da je to NORMALNO.
Da tako treba, da nije nemoralno, da su oni to zaslužili, da su zaradili, da sam ja luda što mislim drugačije, da ispadoše oni krivi što sam ja u privatnoj praksi pa sam ljubomorna što ne mogu, i još mnogo bezobraznije i bezočnije izjave…
Isto to se događa i sa lekarima, samo ima druge forme. Ovi bednici koji su u Jagodini postavili kamere zbog krađe skupih instrumenata i opreme su mali i jadan primer pokušaja borbe protiv ovoga… Po meni, kamere nisu etična varijanta; ali ako načelnik ne može nikog da otpusti ili na drugi način procesuira, kamera mu je jedini način…

Evo sad sam odužila opet, iako je to samo delić onoga što se viđa . I još jednom vam hvala na razumevanju, Pedya, (imenica) je došla do grla…

Ostavih i ja tamo komentar na odgovor .
Verujem da je “bezgranično” poverenje u WHO posledica neke vrste “indoktrinacije” lekara (uostalom, svaka struka ima neko svoje “vrhovno telo”) i siguran sam da ovde ima puno lekara koji umeju da misle svojom glavom i ne “kupuju” baš sve što stiže odozgo (s jednim takvim sam čak vrlo blizak ), ali je činjenica da mnogi koji i znaju da “saberu dva i dva” ne smeju “taj svoj zbir” i javno da iznesu. Iz mnogih (najčešće vrlo opravdanih) razloga.
Mene lično nerviraju oni koji se juče kunu u WHO, a kad pukne bruka obrnu i “ćurak naopako”, a i svoju priču. S jednom takvom osobom sam pre nekoliko meseci imao javnu diskusiju na netu i od onda sam prekinuo svaki kontakt sa njom. Jednostavno, ne volim takve…

Pozdrav i hvala na komentaru (i tamo i ovde ), jer komentari su ono što čini blogove.

Pozdrav i hvala na sjajnom tekstu.